COMARC/B | decembar | 2020 |
COMARC/B, format mašinski čitljivog zapisa za opis i razmenu bibliografskih podataka u COBISS sistemu, zasnovan je na formatu za bibliografske podatke UNIMARC, koji predstavlja međunarodni standard koji je do marta 2003. godine u okviru IFLE razvijao Universal Bibliographic Control and International MARC Programme (UBCIM) sa sedištem pri Deutsche Bibliothek, Frankfurt am Main. Marta 2003. godine program UBCIM je završen, a National Library of Portugal (NLP) preuzela je brigu o daljem razvoju formata UNIMARC.
Pored standardnih polja/potpolja formata UNIMARC, format za bibliografske podatke COMARC/B uključuje brojne dodatne specifičnosti strukture bibliografskih zapisa u COBISS sistemu.
Pored formata COMARC/B, u okviru COBISS sistema koriste se i format za podatke o stanju fonda COMARC/H i format za normativne podatke COMARC/A, oba opisana u sopstvenim priručnicima.
Prilikom implementacije formata UNIMARC u okviru COBISS sistema, najpre se koristio Priručnik za UNIMARC (srpsko-hrvatsko priređeno izdanje priručnika UNIMARC Manual, 1987), koji je preveden i priređen 1989. godine u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, a iste godine preveden i na slovenački jezik (Priročnik za UNIMARC) u Narodni in univerzitetni knjižnici u Ljubljani.
Uporedo s razvojem novih funkcija u COBISS sistemu bilo je neophodno da se format UNIMARC dopunjuje novim poljima i potpoljima, što je dovelo do razvoja formata COMARC/B. Najpre su objavljena uputstva Serijske publikacije, kao sastavni deo jugoslovenske bibliografsko-kataloške baze podataka (Projektna dokumentacija), Maribor, 18. decembar 1990. godine.
Priprema formata COMARC/B za monografske publikacije, doktorske disertacije i serijske publikacije usledila je 1991. godine, a kasnije i brojne druge dopune.
Odluka o spajanju uputstava za pojedine vrste građe u jedinstven format za bibliografske podatke COMARC/B doneta je 1994. godine. Naknadno je dobijena i saglasnost Programa IFLA UBCIM za korišćenje delova prevoda drugog izdanja UNIMARC Manual. Bibliographic Format (UBCIM Publications – New Series, Vol. 14, 1994), prilikom oblikovanja priručnika za format COMARC/B.
Kompletiranje priručnika COMARC/B Format za bibliografske podatke, koji će uključivati sva potrebna uputstva iz publikacije UNIMARC Manual i sve specifičnosti u okviru COBISS sistema, odvijaće se postepeno.
Polja/potpolja iz segmenta "Doktorske disertacije" u potpunosti su preneta u jedinstvenu strukturu publikacije COMARC/B, a segment "Serijske publikacije" u jedinstvenu strukturu prenosimo postepeno. Pri tom su specifičnosti pojedinog bibliografskog nivoa i vrste građe objašnjene kod pojedinačnog polja/potpolja, a uz ta polja/potpolja uključena su i odgovarajuća uputstva iz publikacije UNIMARC Manual. Do sada su preneta sva polja iz blokova 0XX, 1XX, 2XX, 3XX i 4XX, a iz ostalih blokova preneto je nekoliko pojedinačnih polja.
Prilikom sledećih dopuna, u priručnik COMARC/B biće uključena samo polja/potpolja koja se koriste u COBISS sistemima.
Polja, potpolja, kodovi i indikatori, koji se u UNIMARC-u ne pojavljuju i koje smo uveli samo u COMARC format, označena su jednom zvezdicom "*", a dvema zvezdicama "**" polja, potpolja, kodovi i indikatori koji su ukinuti.
Format COMARC/B prilagođen je za sistem uzajamne katalogizacije COBISS, koji je opisan u priručniku COBISS3/Katalogizacija.
Prilikom unosa građe, u okviru sistema uzajamne katalogizacije pomažu nam maske za unos koje obuhvataju izbor polja i potpolja koja se najčešće koriste prilikom unosa određenog bibliografskog nivoa. Ostala polja mogu da se koriste samo ako su predviđena u oglednom direktorijumu određene maske za unos.
Postoje sledeće maske za unos: M – monografske publikacije, K – kontinuirani izvori, Z – zbirni zapisi, A – članci i drugi sastavni delovi i N – neknjižna građa.
Polja su označena nizom od tri broja, a potpolja slovom ili brojem. Najmanja jedinica informacije, koju sistem programski prepoznaje, jeste potpolje (prilikom pretraživanja, ispisa), odnosno element potpolja uz format za podatke o stanju fonda COMARC/H.
Neka polja imaju određene vrednosti indikatora koji obično određuju način ispisivanja. U nekim slučajevima, polja i potpolja su ponovljiva.
Spisak svih polja i potpolja, koja se trenutno koriste, naveden je u Dodatku A.
Interpunkciju između polja i potpolja po pravilu ne treba unositi, jer se ispisuje programski. Pregled znakova interpunkcije koje propisuje ISBD nalazi se u Dodatku B.
U Dodatku C opisani su indeksi za pretraživanje koje možemo koristiti u sistemu uzajamne katalogizacije.
Monografski izvori u više delova opisani su u Dodatku D.
Tabela najčešće zastupljenih matematičkih i drugih posebnih znakova u naslovima te unos i razrešenje tih znakova u polju 200 i drugim poljima dati su u Dodatku E.
Sve specifičnosti, koje su povezane s vođenjem bibliografija u okviru COBISS sistema od marta 1996. godine nadalje, opisane su u Dodatku F.1–F.8.
Dodatak G sadrži šifrarnik UDK brojeva za pretraživanje koji su namenjeni jedinstvenom pretraživanju u okviru sistema (potpolje 675c).
Kodovi za vrstu autorstva, zajedno sa definicijama, navedeni su u Dodatku H.
U Dodatku I nalaze se uputstva za zbirnu obradu građe. Opisan je način unosa podataka u pojedinačna polja zbirnih zapisa, a dodati su i primeri za pojedinačna polja i za cele zapise.
U priručniku se, uz pojedina polja, nalaze dve vrste primera. Primeri, koji nisu posebno označeni, preuzeti su iz priručnika UNIMARC Manual. Bibliographic Format. Ti su primeri urađeni po različitim kataloškim pravilima i na različitim su jezicima i nisu nužno usklađeni sa našom praksom. Znakom "*" označeni su dodati slovenački primeri i primeri iz drugih biblioteka koje su uključene u mrežu COBISS.net. Ti primeri imaju još i oznaku COBISS.net.
U razvoju formata COMARC/B sa svojim predlozima i primedbama učestvovali su, odnosno i dalje učestvuju, stručnjaci iz različitih ustanova. Na tome im posebno zahvaljujemo. U ovoj fazi, sve predloge još uvek nije bilo moguće realizovati, zato će se pojedina rešenja usavršavati i ubuduće.
Sve one, koji će ovaj priručnik koristiti, molimo da nam saopšte svoje primedbe i predloge i tako doprinesu kompletiranju do sada oblikovanih rešenja.