Primedbe na "Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil"

Maribor, 12.09.2000

Primedbe na "Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil"

Za recenziju je predložen tekst publikacije "Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil", Narodne in univerzitetne knjižnice iz Ljubljane koju su uredili: Zlata Dimec, Matjaž Hočevar i Irena Kavčič (urađeno po ugovoru br. A9-2004-0619-99 s Ministrstvom za znanost in tehnologijo). Publikacija je na prvi pogled skrenula na sebe pažnju, s obzirom da je u Sloveniji to prvi pokušaj da se za sve vrste bibliotečke građe u jednom priručniku objedine kataloška pravila i njihova tumačenja, kao i pravila za održavanje opšteg abecednog imenskog kataloga.

Vredna je namera da se jednim priručnikom tačno popišu i ukratko prikažu kataloška pravila koja se koriste u sistemu COBISS. Detaljnjim čitanjem priloženog teksta izdvojile su se primedbe i sugestije koje bi trebalo da budu korisne prilikom ispravljanja i finalizacije teksta Priručnika. Primedbe su podeljene na opšte, odnosno one koje iziskuju sistematske dopune, i one koje sežu u koncepcijska neslaganja i nedoumice, potom na posebne primedbe, gde su uz svako poglavlje priložene najkarakterističnije primedbe.

Opšte primedbe

Da li je promena naslova publikacije uticala na namenu ekspertnog zadatka?

Naslov "Katalogizacijska pravila, ki veljajo v COBISS-u" u realizaciji je promenjen i rukopis je predat pod naslovom "Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil". Naručilac projekta je imao nameru da za učesnike COBISS-a obezbedi aktuelni popis i pregled kataloških pravila koja se koriste u sistemu COBISS. Prevashodno s toga što su ona publikovana u brojnoj kataloškoj literaturi, dok deo njih i nije publikovan, jer potiče iz odluka Komisije za katalogizacijo Zveze bibliotekarskih društev Slovenije (ZBDS) i kataloške prakse vodećih biblioteka. Kataloška pravila, koja se koriste u COBISS-u, se svakako najvećim delom poklapaju sa izvornim kataloškim pravilima. Bilo je, međutim, izuzetaka koje je u sistemu COBISS trebalo prilagoditi elektronskom uzajamnom katalogu i potrebama korisnika. Autori su i u predloženom tekstu jedan broj pravila za bibliografski opis prikazali sa svim preuzetim alternativama iz izvora, bez obzira na njihovu utvrđenu primenu u sistemu COBISS 1 . U Priručnik je uključena i odluka Komisije za katalogizacijo Zveze bibliotekarskih društev Slovenije (ZBDS), čiji se pojedini delovi ne bi mogli primeniti u sistemu COBISS-u zbog neprimerenosti elektronskom katalogu, kao i zbog neprimerenosti interesima pojedinih članica sistema.

S druge strane, naslov "Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil" ne precizira o kojim je kataloškim pravilima reč, a ni u jednom poglavlju nema jasnog opredeljenja prema brojnim kataloškim priručnicima na koje se poziva.

Da li je ovaj Priručnik precizno popisao pravila koja važe u sistemu COBISS?

Autori su u za tekst priručnika sačinili izbor jednog broja kataloških pravila. Svako pravilo označeno je skraćenicom jedne ili više publikacija u kojima pravilo može da se potraži.

Iako je u sadržaju Priručnika najavljen uvod, njega nema u tekstu koji je predložen za recenziju. Zbog toga su verovatno izostali odgovori na nekoliko važnih pitanja u vezi sa: kriterijumom za izbor prikazanih kataloških pravila, prikazom odabranih pravila i tačnom namenom u odnosu na postavljen projektni zadatak.

Za bolje razumevanje kataloških pravila pomoglo bi kratko obrazloženje teorijske osnove Priručnika, odnosno objašnjenje o preporukama IFLA-e i standardima koji se trenutno koriste u Sloveniji i u sistemu COBISS, kao i objašnjenje o korišćenju publikacije "Anglo-American cataloging rules" (AACR2R), na koju se autori pozivaju i o kojoj je ponešto napisano u poglavlju o odrednicama 2 .

Projektnim zadatkom precizirana je primenjljivost 2 kataloška priručnika, 11 standarda IFLA-e i priručnika za bibliografski opis, za izradu korporativnih odrednica i uputnica. Delovi ovih priručnika ponekad se preklapaju, isključuju ili se dopunjavaju. U Priručniku nije navedan tačan popis priručnika za katalogizaciju sa precizno naznačenim nevažečim članovima. Nedostaje iscrpan popis odluka Komisije za katalogizcijo ZBDS-a kojima je promenjeno ili dopunjeno neko od publikovanih kataloških pravila, kao i popis kataloške prakse sa objašnjenjima o tome koje se kataloško pravilo dopunjuje ili menja.

Dodatno uvodno objašnjenje iziskuje i pozivanje na dva pravilnika za abecedne kataloge. Publikacije sa sličnim naslovom, ali sa različitim pristupima, traže dodatno objašnjenje koje je potrebno bibliotekarima početnicima i manje iskusnim bibliotekarima, kao i čitaocima koji nedovoljno poznaju tradiciju slovenačkog bibliotekarstva. Autori su "Abecedni imenski katalog", Pavla Kalana, (dalje AIK) citirali samo 4 puta, međutim, u Priručniku nije dato precizno objašnjenje o njegovoj upotrebi u svojstvu kataloškog pravilnika 3.

U predgovoru je navedeno da su se autori Priručnika odlučili za kratak prikaz jednog broja izabranih pravila, dok za "komplikovanije primere" upućuju na odgovarajući ISBD standard za posebne vrste građe i "Pravilnik i priručnik za izradbu abecednih kataloga", autora Eve Verone (u daljem tekstu PPIAK). Zbog činjenice da autori upućuju na ISBD standarde i na PPIAK istovremeno, čini se da bi u uvodnom delu bilo potrebno detaljnije objašnjenje odnosa koji vladaju između ovih publikacija 4.

Uvodu bi dobrodošao i stav o aktuelnosti PPIAK-a, do sada najopsežnijeg kataloškog pravilnika. Kratak osvrt pružio bi informaciju o načinu njegovog korišćenja, o nameni u katalogizaciji posebne građe, a pogotovo o njegovoj nameni u kontekstu razlike između standarda i kataloških pravila.

U dokumentu "Dokumentiranje katalogizacijskih pravil, ki veljajo v COBISS-u, projektna naloga" navedena je namera naručioca da u ovoj fazi obezbedi "natančni popis pravil, po katerih trenutno poteka katalogizacija v sistemu COBISS". Predloženi tekst, međutim, sadrži samo odabrana i ukratko prikazana pravila iz oko 15 priručnika, ali ni u jednom poglavlju ne pruža "natačan popis pravil, po katerih trenutno poteka katalogizacija v sistemu COBISS". Teško je, stoga, pretpostaviti da će bibliotekar koji bude koristio ovaj Priručnik, kao što su autori u predgovoru preporučili, moći da pri "bolj zapletenih primerih", kataloški zapis sačini prema PPIAK-u ili odgovarajućem ISBD-u, a da pri tome ne ostatane u dilemi da li ga je sačinio prema važećem ili prevaziđenom pravilu.

Kako su u Priručniku prikazana kataloška pravila?

Autori su Priručnik podelili na četiri dela, a u tri glavna dela prikazali su kataloška pravila, uz koja su navodili izvore. Prilikom navođenja izvora, autorima su se ponekad podkrale greške, poput navođenja pogrešnog člana ili posebnog ISBD-a u kome ne postoji citirani član. Međutim, sistematskim pregledom građe, te greške mogu da se otklone.

Budućem korisniku priručnika više bi problema zadavao nedostatak veze između prikazanih pravila i celine svih pravila koja se odnose na tu istu oblast. Na osnovu projektnog zadatka, moglo se očekivati da će autori u tekstu uvodnih napomena za svako poglavlje odrediti priručnik koji najbolje odgovara savremenoj kataloškoj praksi u sistemu COBISS, a potom, na osnovu njega, ukratko prikazati kataloška pravila.

Prvi deo, "Bibliografski opis", uređen je po uzoru na ISBD-a standarde. Ova koncepcija je uticala na stil prikaza kataloških pravila, između ostalog, i na sledeća 3 načina:

Priručnikom dominira koncept elementa. Kataloška pravila su, u okviru područja, raspoređena po redosledu elemenata bibliografskog opisa. Ovakvim konceptom gubi se refleksija kataloškog postupka, te katalogizator u priručniku neće naći uputsva za tipične primere, makar ne u onoj meri u kojoj je to bilo moguće u PPIAK-u 5.
Poznavanje stručnih termina važno je za pronalaženje objašnjenja. Pronalaženje kataloških pravila zahteva dobro poznavanje stručnih termina, jer naslovi i međunaslovi ne sugerišu postupak.
Izostavljeni su određeni delovi koji odlikuju kataloški priručnik, odnosno pravilnik. Kataloški pravilnik, pored oblika podataka i njihovog redosleda, navodi i karakteristične situacije na osnovu kojih katalogizator odlučuje kom elementu oni pripadaju. (npr. u PPIAK postoje međunaslovi kao što su: "Sadržaj kao podnaslov" ili "Podaci o časopisu ili drugim publikacijama, u kojima je tekst publikacije bio objavljen, kao podnaslov."

U drugom delu, "Glavni in dodatni vpis", autori su nastojali da daju nov koncept poglavlju koje se u kataloškim pravilnicima bavi odrednicama glavnih, sporednih i analitičkih listića. Dobra namera da se poglavlje, po svojoj koncepciji potpuno prilagođeno lisnim katalozima, osavremeni pristupom koji bi više odgovarao mašinskom zapisu, u priručniku je realizovana s jednim brojem nedostataka.

Pojam autor, nasuprot drugim kataloškim pravilnicima, proširen je i na saradnike 6. Potom se autori dele na "primarne" i "sekundarne", mada to sistematizaciju autori dalje ne koriste za tumačenje kataloških pravila i do kraja poglavlja izraz "sekunarni autor" se sreće samo jednom.
Osnovne termine, koje koriste u objašnjenjima: "osebnu značnicu", "korporativnu značnicu", "stvarnu značnicu" i "glavni vpis" i "dodatni vpis", autori su nedovoljno objasnili.
Postojeća kataloška pravila iz PPIAK-a, razvrstana prema novom kriterijumu, smanjila su raznolikost pojavnih oblika dela u različitim vrstama jedinica.

Krajnja posledica jeste gubitak brojnih objašnjenja koja postoje u kataloškom pravilniku na koji se tekst poziva. Nedostaje, na primer, celo poglavlje o zvaničnim publikacijama 7. Potom, primeri koji su u PPIAK-u razvrstani u okviru različitih članova (publikacije korporativnog urednika, statuti, scenariji, registri), u ovom su priručniku navedeni samo uz jednu grupu "Enota vsebuje eno delo". Na kraju, gubi na značaju i sam PPIAK, jer će manje iskusan bibliotekar teško moći da se snađe sa sasvim drugačije sistematizovanim pravilima.

Na drugoj strani nov pristup, kao zamena za tradicionalne glavne, sporedne, analitičke i uputne listiće, važna je tema za automatizovane sisteme. Sa novim kataloškim pravilnikom, saglasno i iskustvima drugih kataloških sredina sa bogatom tradicijom automatizovanih kataloga, očekujemo nov pristup i u ovom poglavlju. Do tada bi autorima bili veoma zahvalni na uvodnom objašnjenju o vezi bibliogragskog zapisa, u njemu odgovarajućih polja blokova 7 i 4, kao i analitičkih zapisa, te tradicionalnog pristupa poglavlju "Elementi naslova iz kojih se biraju odrednice".

Opšta pravila za bibliografski opis i pravila za posebne vrste građe

Priručnik se našao pred zadatkom da se u jednom dokumentu sistematizuju pravila za različitu bibliotečku građu. Sa ovim problemom nisu se susreli ni PPIAK, a ni ISBD standardi, te su se autori priručnika našli pred posve novim zadatkom. S druge strane, korisno iskustvo za izradu ovakvih priručnika nalazi se u AACR2 pravilniku, a opšte uputstvo nalazi se i u predgovoru PPIAK-a, deo 2, Bibliografski opis. U oba slučaja preporučuje se izdvajanje opštih pravila za sva područja bibliografskog opisa. Autori priručnika su to i učinili, međutim, na delimično nepregledan način. Jasno odvajanje opštih pravila od pravila za posebne vrste građe čini se mogućim na jedan od dva načina:

proširenjem poglavlja "Uvodne opombe" sa opštim pravilima za sva područja;
izdvajenjem opštih pravila na početku svakog područja.

Do pravila za posebnu vrstu građe, koja su u Priručniku nesistematično i nejasno označena, bibliotekari bi lakše dolazili, ako bi ona bila označena punim nazivom.

Koliko je kataloških pravila prikazano u ovom Priručniku?

Broj navedenih pravila varira od jednog do drugog poglavlja.

U delu "I. Bibliografski opis", koji se rađen na osnovu ISBD publikacija, navedeni su:

"Območje naslova in navedba odgovornosti" - svi drugi i treći nivoi numeracije (pod prvim nivoom podrazumevam "območje"), dok su četvrti selektivno prikazani.
"Območje izdaje" - svi drugi, kao i veći deo trećih nivoa. Četvrtih nivoa u ovom poglavlju nema.
"Območje posebnih podatkov o gradivu" - svi drugi nivoi. Treći nivoi nisu preuzimani.
"Območje založništva, distribucije" - svi drugi nivoi i otprilike polovina trećih nivoa. Četrvrti nivoi ne postoje.
"Območje fizičnega opisa" - svi drugi nivoi. Treći i četvrti nivoi nisi navođeni
"Območje zbirke" - svi drugi nivoi.
"Območje opomb" - preuzeto je gotovo u celini.
"Območje standardne številke in pogojev dostopnosti" - svi drugi nivoi. Treći nivoi nisu uzimani u obzir.
"Monografske publikacije v več zveskih/kosih" - nije u vezi sa ISBD dodatkom "Stopenjski opis".
"Članki in drugi sastavni deli":
- "Opis sestavnega dela" - prvi nivo. Drugi, treći i četvrti nivoi nisu prikazani.
- "Povezovalni element" - prvi nivo. Drugi i treći nivoi nisu prikazani.
- "Identifikacija matične publikacije/enote". - sa manjim izuzecima, preuzeti su svi nivoi u punom obimu podataka.
- "Lokacija sestavnega dela v matični publikaciji" - svi drugi nivoi.
"Zbirni zapisi" - tekst nije prikaz kataloških pravila

"II. Glavni in dodani vpis" - preuzet je manji broj članova iz PPIAK-a.

"III. Značnica"

"Osebna značnica" - u celini su izostavljena imena neevropskog tipa.
"Korporativne značnice" - detaljno su preneti članovi iz OSKZ, paralelno i članovi iz PPIAK-a, a dopunjeni su odlukama Komisije za katalogizacijo ZBDS-a.
"Stvarne značnice" - ukratko su prikazani članovi PPIAK-a.
"Enotni stvarni naslov" - prikazano je 5 od 15 pravila iz PPIAK-a, čl. 17.

U Priručniku su prikazana brojna kataloška pravila, sigurno u većem broju nego što je to slučaj sa "The Concise AACR2R". Iscrpnije navođenje broja kataloških pravila u vezi je s namerom autora da se publikacija samostalno koristi, međutim, nedovoljno precizna i nepotpuna tumačenja nisu u skladu sa ovom namerom.

Stil

Priručnik je stilski neujednačen. U nekim delovima kataloška pravila su jasno i precizno interpretirana i lako ih je koristiti neovisno od drugih priručnika. S druge strane, ima pravila za koja su dati samo naslovi i primeri bez objašnjenja. Između tih krajnosti nalazi se jedan broj nejasno i neprecizno prikazanih pravila. Takvi prikazi kataloških pravila ne sadrže uobičajenu logičku strukturu kataloškog pravila prema kojoj ga je moguće podeliti na dva dela: prvi, tzv. "uslov" i drugi, tzv. "akciju". U priručniku postoje i takva objašnjenja koja samo konstatuju neki podatak na jedinici, na osnovu kojih katalogizator ne saznaje način, odnosno uslove pod kojima se konstatovani podatak prenosi u kataloški zapis 8. Jedan broj objašnjenja prikazuje kataloška pravila nedovoljno precizno ili bez prikazanih svih uslova pod kojim se pravilo primenjuje 9.

Zbog izabranog redosleda prikaza podataka, na jednom mestu se nalazi konstatacija koji podaci čine oblik nekog elementa, da bi tek nakon nekoliko strana bilo navedeno uputstvo o načinu prenošenja tih podatka u kataloški zapis. Konstatuje se npr. da na jedinici može biti navedeno više grupa podataka o odgovornosti, a nakon 2 strane, u rubrici "Prepis" navodi se kako se s tim podacima postupa u kataloškom zapisu.

Kao uzor za izbor stila, u projektnom zadatku je naznačen "The Concise AACR2". Ovu publikaciju odlikuje jednostavan i jasan stil, a stručni termini se koriste uz dosta objašnjenja povezanih sa postupkom katalogizacije. Kataloška pravila su prikazana skraćeno, navođenjem samo osnovnih principa, međutim, oni su veoma precizno navedeni. U pogledu stila, Priručnik se, nažalost, razlikuje od propisane publikacije. Prikaz kataloških pravila znatno se razlikuje od jednog do drugog poglavlja. Jedan broj prikaza zadržava se samo na utvrđivanju elementa kataloškog opisa ili oblika značnice, a ne prikazuje celokupno kataloško pravilo 10. Zbog ovih nedostataka, neiskusni bibliotekar imaće teškoće u proceni kada će objašnjenje iz priručnika moći da koristi kao uputstvo za katalogizaciju, a kada samo kao informaciju o tome gde da potraži kataloško pravilo.

Objašnjenja, u kojima je povezano više kataloških pravila, najvećim delom su napisana u jednom pasusu, zbog čega je teško uočiti različite informacije. Stil koji se koristi u AACR2R, prema kome se nove informacije pišu u novom redu, učinio bi tekst preglednijim 11.

Autori su se odlučili da tekst numerišu u više nivoa, što istovremeno služi kao način grupisanja pravila u celine. Tako, stil iziskuje veliku preciznost u izboru podataka i njihovom poretku, takođe i dobro grafičko oblikovanje. Priručnik, nažalost, poseduje upravo takve nedostatke. "Uvodne opombe" su jednom numerisane, a drugi put nisu, isti nivoi su različito grafički oblikovani itd. Sa ovim nedoslednostima numerisanje u više nivoa doprinelo je da ceo tekst bude nepregledan, umesto da pomogne bržem pronalaženju informacije,.

Pojedinačne primedbe

"I. Bibliografski opis"

"0. Uvodne opombe"

U nivoima bibliografskog opisa navedeno je da oni zavise od vrste publikacije i od namene zapisa. AACR2R nivoe bibliografskog opisa vezuje samo za njihovu namenu, što je i u slučaju ovog priručnika preciznije. Autori su potpuni bibliografski zapis namenili za sloveniku. Međutim, mnoge biblioteke, naročito one sa usko specijalizovanim fondovima, nemaju interes da na jednom nivou opisuju sloveniku, a na drugom, manje detaljnom, stranu knjigu. S obzirom da je već rečeno da nacionalna bibliografska ustanova izrađuje potpuni bibliografski zapis za sloveniku, za ostale biblioteke je dovoljan kriterijum namena bibliografskog zapisa.
Nivoi bibliografskih zapisa treba da budu određeni kao najmanji skup podataka za izabrani nivo. U suprotnom nije moguće tvrditi da su stvarni naslov knjižne zbirke i podaci o numeraciji dovoljni da se zbirka identifikuje.
CIP, kao izvor podataka, nije naveden u nama poznatim kataloškim pravilnicima (RAK-WB, AACR2R).
Navođenje obaveznih i preporučenih napomena veoma je korisno i pregledno. Međutim, pitanje je koncepta celog poglavlja opštih pravila da li će se sva opšta pravila za područje bibliografskog opisa izdvojiti u poglavlje opštih pravila, ili će se ona navoditi na početku posebnih poglavlja.
Pod definicijama, dato je samo objašnjenje upotrebe termina "enota", a za glavne pojmove bibliografskog opisa upućuje se na prilog. Definicije, s jedne strane zahtevaju precizan izbor osnovnih pojmova, a s druge strane i vrstu iskaza koji odgovara definicijama. Možda bi ovaj deo u celini trebalo izostaviti iz uvodnih napomena.
Naslov "Shema ISBD(G)" treba zameniti sa "Elementi in ločila bibliografskega opisa".
Među objašnjenjima interpunkcije nedostaje " = " i redosled elemenata na više jezika.
U odeljku 0.4 "Raba ločila" trebalo bi precizirati sledeće: "Područja 7 i 8 uvek počinju u novom redu, a na kraju područja 7 nalazi se tačka i onda kada područje 8 nije navedeno".
Deo o izvoru podataka pregledno je predstavljen, uključujući i tabelu koja može i samostalno da se koristi. U odeljku "0.5.1 Zaporedje prednostnih virov", predlog je da se tekst "Pri opisovanju enote imajo podatki v enoti sami običajno prednost pred podatki iz drugih virov. .", pojasni s dodatim tekstom: "Ako ni jedan deo jedinice ne sadrži podatke na osnovu kojih je moguće sačiniti bibliografski opis, neophodne informacije se uzimaju iz bilo kog izvora".
Skraćenice posebnih ISBD-a treba zameniti sa punim nazivima.

"1. Območje naslova in navedbe odgovornosti"

Opšti podaci uz svaki pojedinačni element predstavljeni su neujednačeno.
U odeljku "1.1 Stvarni naslov", u primerima je, uz naslov, data oznaka građe, a potom još i skraćenica ISBD-a. Skraćenice su nepotrebne.
U odeljku "1.1.1.3", koji nema naslova, stoji tekst: Stvarni naslov je sestavljen iz skupine začetnic ali akronima, če so na predpisanem viru navedeni poudarjeno. Izpisano obliko, ki se pojavi na predpisanem viru podatkov, a je nismo izbrali za stvarni naslov, zapišemo kot dodatek k naslovu ali kot navedbo odgovornosti." Poslednji deo objašnjenja nije jasan, jer nije određeno kada se ispisani oblik uzima kao podnaslov, a kada kao podatak o odgovornosti. Primeri pokazuju ispisani oblik samo u funkciji podnaslova. Navedeni član iz PPIAK-a,190/16, takođe govori samo o podnaslovu. Nedostaju primeri za akronim kao podatak o odgovornosti.
U odeljku "1.1.1.5 Alternativni naslov", tekst na kraju treba dopuniti sledećim tekstom: "... , a prvu njegovu reč pišemo velikim slovom." Takođe treba dodati objašnjenje u vezi sa zarezom iza reči "ali" (odn. odgovarajuće reči na jeziku publikacije) propisano jezičkim pravilima. Opšte objašnjenje o upotrebi velikih slova katalogizatoru neće biti dovoljno, pogotovo zbog toga što u odeljku "1.1.1.5 Alternativni naslov" ne postoji uputnica na ovo opšte pravilo.
U odeljku "1.1.3 Skupni in podrejeni naslov" piše: ... Pred podrejenim naslovom je lahko še oznaka podrejenega dela." Ova formulacija morala bi da sadrži objašnjenje da je oznaka dela sastavni deo stvarnog naslova, ako je navedena na predlošku.
U odeljku "1.1.4 Naslov suplementa, razdelka, zvezka itn.", treba pojasniti da se za svaki deo, odnosno za svaku svesku kreira samostalni zapis. Deo teksta: "Če je primerno, skupni naslov navedemo v 6. območju.", ne daje objašnjenje koji su oblici skupnog naslova primereni, a koji nisu. Stoga predlažemo formulaciju: "Podaci o skupnom naslovu navode se u 6. području."
U odeljku "1.1.6.2 Enota z več kot enim predpisanim virom podatkov", stoji sledeće objašnjenje: "Kadar tega kriterija ne moremo uporabiti (bodisi ker enota ne vsebuje besedila ali ker je vsebina predstavljena v dveh ali več jezikih in/ali pisavah), za vir podatkov o stvarnem naslovu izberemo prvega od dveh ali več zaporednih virov." Ovde je, verovatno, trebalo da bude reč o podacima s desne naslovne strane, pa tekst treba u tom smislu ispraviti.
U odeljku "1.1.7 Prepis", navedeno pravilo sadrži 2 sasvim nezavisna objašnjenja: objašnjenje o skraćivanju i objašnjenje o upotrebi tri tačke (...) u stvarnom naslovu. Da bi ova objašnjenja bila uočljiva, potrebno je ispisati ih kao nove pasuse. Oba ova objašnjenja su navedena kao opšta pravila pa bi bilo dobro da na njih postoji uputnica.
Publikacije bez stvarnog naslova, u AACR2R i u PPIAK-u izdvojene su u posebnu celinu. Ona sadrži objašnjenja u vezi s podacima o stvarnim i uporednim naslovima dela jednog autora, kao i objašnjenja o podacima o stvarnim naslovima, uporednim naslovima i odgovornostima, ako dela pripadaju različitim autorima. Ovakav način prikazivanja primereniji je od načina prikazivanja u ISBD standardu, jer je u ovom slučaju reč o celini kataloških pravila vezanih za ovaj tip jedinica.
U odeljku "1.1.7.2 Enote brez stvarnega naslova", dobro bi bilo da se, zbog boljeg razumevanja objašnjenje pod "b)" podeli na: objašnjenja za stare rukopise bez naslova, objašnjenja za pesme bez naslova i objašnjenja za letke, plakate i sl.
Kod izbora glavnog stvarnog naslova često se koristi "grafični poudarek". Iako se grafički izgled uzima kao kriterijum za izbor podataka i u PPIAK-u, ne treba zaboraviti na član 190/19 u kome piše: "Pri grafičkom oblikovanju glavnog naslova i glavnog stvarnog naslova često se ne vodi računa o razlici između glavnog stvarnog naslova i nadnaslova i podnaslova. Zbog toga pri odluci gde da se povuče granica između ta dva elementa, treba prije svega uzimati u obzir jezički i smisaoni odnos tih elemenata, a ne njihov grafički oblik."
U odeljku "1.4.1 Dodatek k naslovu", nedostaje objašnjenje o navođenju podnaslova koji je različit od onoga sa naslovne strane i nalazi se na drugom mestu u publikaciji.
U odeljku "1.4.1 Dodatek k naslovu", dobro bi došla objašnjenja o podacima o sadržaju sa naslovne strane kao elementima podnaslova, o podacima o likovnim i drugim prilozima sa naslovne strane kao podacima o podnaslovu, o podacima o doktorskoj disertaciji, magistarskom radu i sl.
U odeljku "1.4.2 Enota brez stvarnega naslova", iza teksta "Podatek iz predpisanega vira podatkov, ki predstavlja dodatek k naslovu in se nanaša na vsa dela, ki jih enota vsebuje, ... " nedostaje primer.
U odeljku "1.5.2.2", koji nema naslova, iza teksta objašnjenja nedostaje sledeće: "Ako se ovakav podatak ne nalazi na naslovnoj strani, može da se izostavi iz kataloškog opisa".
Prema rasporedu objašnjenja u priručniku, u odeljku "1.5.4.2", koji nema naslova, konstatovano je da postoji i više od jednog podatka o odgovornosti, međutim, podatak o načinu na koji se ti podaci unose u kataloški opis nalaze se tek u odeljku "1.5.5.7", koji nema naslova. Ovi podaci su u AACR2R i u PPIAK-u dati u okviru jednog člana.
U odeljku "1.5.5.8", koji nema naslova, nedostaje primer.

"2. Navedba izdaje"

U odeljku "2.1.1 Izrazi za navedbo izdaje", treba među citiranim ISBD-jima naznačiti da se navedeno pravilo nalazi i u ISBD(S)-u.
U odeljku "2.1.2 Prepis navedbe izdaje", tekst: "Navedbo izdaje z enote prepišemo dobesedno. Če ni vzeta iz predpisanega vira podatkov, jo navedemo v oglatem oklepaju. Uporabljamo lahko standardne okrajšave. ...", treba zameniti s tekstom: "Izraz 'izdanje' i srodne izraze na drugim jezicima, ako su dati u nominativu, treba zameniti standardnim skraćenicama iz priloga. ... "
"Propratne reči koje se javljaju u podatku o izdanju, a karakteristične su za njegov opis, unose se tačno prema predlošku.
Ako se među njima nađu reči koje nisu karakteristične za identifikaciju izdanja, mogu se, prema pravilima za ispuštanje dela teksta, izostaviti.
Propratne reči, koje se ne navode u primarnom izvoru, navode se u području 7 kataloškog opisa."
U odeljku "2.1.4.2", koji nema naslova, na kraju objašnjenja treba dodati: ". iza ostalih elemenata koji se odnose na taj rad, i od njih se odvaja zarezom."
U odeljku "2.1.4S", koji nema naslova, nerazumljivo su označena posebna pravila za serijske publikacije.
U odeljku "2.3.1 Navedbe posameznikov ali korporacij, odgovornih za izdajo", prvi primer daje samo podatak o izdanju, ostali primeri daju i stvarni naslov i podatak o izdanju.
U odeljku "2.3.3 Navedbe odgovornosti za prvo izdajo ali vse izdaje" nedostaje primer.
U odeljku "2.3.3", pre objašnjenja za uporedne podatke, treba navesti i izuzetak: "Ali kad takav podatak o odgovornosti tvori jezičnu celinu s podatkom o izdanju, ili je smisaono vezan uz podatak o izdanju, u kataložnom se opisu unosi, zajedno sa podatkom o izdanju, u skupinu 2." Objašnjenje za uporedne podatke treba dati u novom redu.
Ovo poglavlje bilo bi korisno dopuniti objašnjenjima za: faksimile, reprinte, otiske i sl., koja su data u uvodnim napomenama PPIAK-a.

"3. Območje posebnih podatkov o gradivu (ali o vrsti publikacije)"

U ovom poglavlju, pravila za posebne vrste građe jasnije su označena.
U odeljak "3.S.2 Vzporedna navedba številčenja" uneti su primeri i objašnjenje za više sistema numeracije.

"4. Območje založništva, distribucije itn."

Objašnjenja o korišćenju interpunkcije ovde se prvi put javljaju i u okviru teksta.
Za odeljak "4.0.1 Vsebina in raba ločil" izvor je i PPIAK, član 205.
U odeljku "4.1.3 Več krajev izida/distribucije" piše: "Pred drugim in vsakim naslednjim krajem izida/distribucije je presledek, podpičje, presledek ( ; ). Če ima založnik sedež v več krajih, navedemo do tri kraje; če jih je več, navedemo prvi kraj in mu v oglatem oklepaju dodamo kratico etc. ". U PPIAK-u jasno piše da se više nego jedan podatak navodi samo onda ako su podaci navedeni na naslovnoj strani, odnosno na zameni za naslovnu stranu. Ako su navedeni na drugim mestima u publikaciji, podaci se ne navode.
U odeljku "4.1.4 Dodatni podatki h kraju izida/distribucije" prihvaćeno je označavanje dodataka u okviru uglastih zagrada "( )", koje propisuje ISBD, a odustalo se od PPIAK-a, član 206/5, pa se sada ispravljaju zapisi iz OCLC-a.
U odeljak "4.1.6 Kraj izida/distribucije ni naveden" unutar teksta treba ubaciti označeni tekst. "Če kraj izida/distribucije ni naveden in ga lahko ugotovimo, ga navedemo u nominativnu na izvornom jeziku v oglatem oklepaju. .".
Odeljak "4.2.1.2", koji nema svoj naslov, nedovoljno je jasan. Upotreba izraza "samozaložnik" i "individualni založnik" bi trebalo objasniti, pogotovo što PPIAK ne pravi razliku među ovim izrazima. Potom, posle teksta ". Če je pri samozaložnikih naveden izraz "samozaložba", ga prepišemo v skrajšani obliki (samozal.).", treba dodati sledeći tekst: "Odgovarajuću reč na drugom jeziku pišemo u punom obliku." Sledeći deo ovog tumačenja: ". Če je samozaložnik avtor ali katerikoli sodelavec pri enoti/publikaciji, podatek prepišemo z besedami, kot je naveden na predlogi", trebalo bi zameniti s tekstom bi po smislu bilo bliže tekstu PPIAK-a: "Ako podatak o nakladničkoj djelatnosti individualnog nakladnika ili suradnika tvore jezičku cjelinu sa podacima o odgovornosti, a na predlošku nema posebnog podatka o nakladniku, u kataložni opis skupine 4 unosi se u uglatoj zagradi ime individualnog nakladnika, i to sa kraticom osobnog imena."
U odeljku "4.2.1.3", koji nema svoj naslov: "Če ime založnika vključuje ime osebe, po kateri je poimenovan, to ime navedemo v navednicah in ga ne krajšamo". Treba dodati termin kojim bi se naglasilo značenje da je ime osobe uneseno u znak počasti.
U odeljku "4.2.1.5", koji nema svoj naslov, postojeći tekst trebalo bi dopuniti na sledeći način: "Če je založnik naveden skupaj z nadrejeno organizacijo.", . a naziv nadređenog i podređenog tela su gramatički povezani, u kataloški opis se tako i unose. Ako gramatički nisu povezani, ". podatke prepišemo v vrstnem redu s publikacije/enote" i odvajamo ih zarezom."
Za uporedne podatke o mestu izdanja i izdavača stoji izraz "lahko" koji je potrebno podrobnije objasniti u odnosu na katalošku praksu u celom COBISS-u.
U odeljku "4.4.1 Navedba leta izida/distribucije" naznačena je kataloška praksa za koju nije naveden ni jedan primer.
U odeljku "4.4.2 Publikacija ima več letnic ali napačno letnico" za poslednji primer ne postoji tumačenje.
U odeljku "4.4.3 Publikacija nima letnice izida/distribucije" primer 4 nije objašnjen kao što su objašnjeni primeri 5 i 7 itd.
Tekst u odeljku "4.4.4 Publikacijo sestavlja več zveskov/kosov" razlikuje se od kataloške prakse u COBISS-u. Poslednju rečenicu treba preciznije napisati i navesti odgovarajuće primere.
U odeljku "4.6 Ime tiskarja/izdelovalca", u objašnjenju su navedene 2 mogućnosti, a nadalje nije objašnjeno njihovo korišćenje.

"5. Območje fizičnega opisa"

U odeljku "5.1.1.M.1 Monografske publikacije v enem zvezku", tekst ". Če je številčenj več, jih seštejemo in vsoto navedemo z oznako "loč. pag.", ali pa to oznako navedemo za izrazom za posebno oznako gradiva. .", trebalo bi dopuniti u duhu teksta PPIAK-a: "Kada opisivana publikacija sadrži više od 3, a ne više od 10 istovrsno numeriranih nizova stranica i listova ... ali ukupno ih nema više od deset, u podatak o opsegu unosi se ukupan zbroj stranica i listova; tome se zbiru dodaje odgovarajuće objašnjenje ... ("loč. pag. "). Kada publikacija obuhvaća više od 10 istovrsno numeriranih nizova stranica ili listova ..., u podatku o opsegu navodi se posebna oznaka građe 1 zv., ... a uz to u okrugloj zagradi tumačenje ("loč. pag.")". Takođe i tekst: "Če številčenja ni ali je oštevilčen le manjši del enote, preštejemo neoštevilčene strani, liste ali stolpce in število navedemo v oglatem oklepaju.", treba dopuniti u duhu teksta PPIAK-a : "Nenumerirani se niz stranica ili listova navodi u podatku o opsegu samo kada tvori čitavu publikaciju, znatan njezin dio, ili kada napomena upućuje na stranicu (stranice) ili list (listove) takva niza."
U odeljku "5.1.1.M.2 Monografske publikacije v več zveskih", objašnjenje nije dovoljno za navedene primere.
U odeljku "5.2 Druge fizične podrobnosti", objašnjenje blo bi poželjno dopuniti sa objašnjenjem koje se ilustracije ne navode.
U odeljku "5.3.NBM", koji nema svoj naslov, stoji tekst: ". Podatke o merah lahko po potrebi navedemo in/ali dopolnimo v opombi (gl. 7.5)." Za ovaj podatak postoji precizno objašnjenje u ISBD(NBM) 5.3.5 i 5.3.8, gde se kaže da, ako je gramofonska ploča nestandardnog oblika, prečnik površine za reprodukciju unosi se kao podatak o merama, a mere cele ploče unose se u napomenu. Mere se takođe unose u napomenu ako je isto delo dostupno u dve verzije: kasetni film standard 8 mm i super 8 mm. Ovo objašnjenje moguće je izostaviti ili, ako jeste napisano, onda je potrebno da se navedu precizni uslovi. Ista primedba tiče se i objašnjenja u odeljku "5.3 CM" koji nema svoj naslov.
U odeljku "5.3.M/PM/S", koji nema svoj naslov, tekst treba dopuniti na sledeći način: "... Če so mere enote neobičajne (npr. če je višina manj kot 10 cm, pri prečnem formatu, ko je širina večja od višine in ko je širina manjša kot polovica višine), lahko razen višine navedemo še druge mere."
U odeljku "5.4 Navedbe spremnega gradiva (neobvezno)" u objašnjenju pod "a)" blo bi poželjno da stoji u duhu teksta: "Kada je opisivanoj publikaciji priložena propratna građa koja nema posebno značenje i ne zahteva pobližni kataložni opis, podatak o takvoj propratnoj građi navodi se kao peti elemenat skupine 5 kataložnog opisa.". Takođe pod "b)" blo bi poželjno da stoji: "Kada uz neku jedinicu izlazi propratna građa koja zahteva opširniji kataložni opis podatak o takvoj propratnoj građi navodi se u posebnom redu ispod kataložnog opisa glavne publikacije. ..."
U odeljku "5.5 Večvrstni kompleti", postojanje tri alternative nije korisno za katalošku praksu (bez obzira što ih ISBD(NBM) 5.1.9 navodi), ako ne nude uslove pod kojima se svaka od alternativa koristi. ISBD(NBM) navodi da se 3. način koristi samo ako je sastavnih delova malo i ako za za svaki od njih treba uraditi detaljni kataloški opis, što je princip za nacionalnu produkciju i za medije koji iziskuju specifičnu opremu za njihovo korišćenje. S obzirom na broj uključenih biblioteka, neophodno je tumačenje u smislu objašnjenja namene za sistem COBISS.

"6. Območje zbirke"

U odeljku "6.0.1 Vsebina in raba ločil", posle teksta "Celotna navedbe zbirke je v okroglem oklepaju", treba navesti tekst: "Ako postoje dve, ili više zbirki, one se stavljaju u posebne okrugle zagrade koje su međusobne odvojene razmacima".
U odeljku "6.4 Navedba odgovornosti, ki se nanaša na zbirko ali podzbirko", posle teksta "Kadar je stvarni naslov zbirke ali podzbirke generički izraz .", obavezno se navodi podatak o korporativnom uredniku ili izdavaču. Podatak o individualnom uredniku unosi se samo izuzetno, ako je preko potreban za identifikaciju zbirke.

"7. Območje opomb"

U uvodnu napomenu treba uvrstiti sve tri oblasti na koje se napomene odnose, a ne samo na bibliografski opis, a to su: formalne osobine opisivane publikacije, sadržaj publikacije i osobine primerka.
U uvodu nedostaju opšti propisi o napomenama, kao što su: oblik napomene, citati, skraćenice i sl.
U odeljku "7.1.4 Opombe o naravi, namenu, obliki, povodu za nastanek, jeziku in pisavi" uputstvo bi trebalo dopuniti sa objašnjenjem o načinu formiranja napomene.
U odeljku "7.1.5 Opombe k navedbi odgovornosti" koristi se izraz "glavni autor", dok se u PPIAK-u koristi izraz "podaci o odgovornosti".
U odeljku "7.2 Opombe k območju izdaje in o bibliografski preteklosti dela", objašnjenje je neodređeno. Stoji kratak tekst: "Navedemo lahko opombo o viru podatka o izdaji, podatke o prejšnjih objavah del(a) itn." Tekst treba napisati jasnije u odnosu na situacije u kojima se napomena o izdanju navodi:
- kada u publikaciji nema podataka o izdanju, a poznato je da u njoj ima značajnih razlika u odnosu na prethodna izdanja,
- kada u publikaciji nema formalnih podataka o izdanju, ali predgovor i drugi tekstovi upućuju na određeno izdanje
- kada podatak o izdanju u glavnom opisu nije jasan;
Iz objašnjenja za odeljak "7.2" izostavljena su 2 česta slučaja: "štampano kao rukopis", "za internu upotrebu" ili slični izrazi koji se, ako nisu deo šireg podatka s kojim se postupa kao sa podnaslovom, beleže u napomeni."
Nedostaje i objašnjenje o napomeni za posebne otiske.
Za "opombe o vsebini" treba dodati objašnjenje o standardnim skraćenicama.

"9. Monografske publikacije v več zvezkih/kosih"

Naslov prvenstveno ne utiče na izbor da se za jedinice u više delova kreira jedan ili više zapisa; to mnogo više zavisi od namene zapisa. Koncepcija ISBD-a i AACR2R počiva na alternativama za koje se opredeljuje kataloški centar. U samom ISBD(M) priručniku jedan isti primer prikazan je na tri načina.
Izrada jednog zapisa za sabrana dela u skladu je s jednom od mogućih namena kataloškog zapisa, sa kojim se bibliografski registruje ceo izdavački projekat. Na drugoj strani, postoji korisnik i njegovo interesovanje za delo kao intelektualno stvaralaštvo; za njega su svi ostali podaci dodatno opterećenje na ionako ograničenom prostoru ekrana. Stoga sintagmu ".ohranimo pregled nad celoto" treba zameniti samo uslovnim iskazom ". onda kada želimo da sačuvamo pregled celine".
Poslednji na listi kriterijuma za izradu jednog zapisa za više delova: ."časovni razpon, zgodovinska obdobja .", nije usaglašen sa potrebama korisnika.
Podela na dve grupe, a potom na dve podgrupe, originalno je rešenje koje se ne nalazi ni u jednom pravilniku.
Podela na zaključene i nezaključene publikacije takođe je van konteksta drugih pravilnika.
U odeljku "9.A.2. Večstopenjski opis", u tekst bi trebalo ubaciti označeni deo: "Večstopenjski opis uporabimo pri publikacijah ." u više delova za koje želimo da kreiramo jedan zapis, kjer se posamezni zvezki/kosi ...". U skladu sa svakim od navedenih razloga moguće je izraditi zapise za svaki deo ponaosob.
U odeljku "9.A.2.2 Nezaključene monografske publikacije", Postavljanje privremene poslednje godine izdavanja moglo bi da zbuni korisnika kome označavanje u okviru zagrada nije mnogo blisko.
U odeljku "9.B. Izdelamo več bibliografskih zapisov", potrebno je dodatno objašnjenje da bi se razumeli kriterijumi za iskaz "publikacija je ostala nezaključena".

"10. Članki in drugi sestavni deli"

Odeljak o opisu dela nije precizan i trebalo bi tačno da upućuje na odgovarajuće delove Priručnika za objašnjenja u vezi s područjima bibliografskog opisa.
Nema smisla govoriti o alternativana koje u COBISS-u nisu moguće.
Kataloška praksa navedena je kao napomena, a ne kao objašnjenje.
Odeljke 10.3.5-10.3.7 treba isključiti.
Podaci o matičnoj publikaciji toliko su detaljno urađeni da su često doslovno prepisani i tekst i primeri.
Celoviti primeri nalaze se na kraju. Zbog specifičnosti opisa, bilo bi bolje da su svi primeri u poglavlju dati sa više elemenata.

"II. Glavni in dodatni vpis"

Osnovna primedba na ovu celinu napisana je u delu "Opšte primedbe".
Ovo poglavlje izdvojeno je u zaseban deo u Priručniku, iako je suštinski vezano za "Značnice".
Termin autor je proširen i na osobe koje nemaju intelektualnu svojimu nad delom.
Nedostaje jasno objašnjenje za: "glavni vpis", "dodatni vpis", "osebne", "korporativne" i "stvarne" odrednice.
Nije uočljiva veza između podele na primarnog i sekundarnog autora i prikaza kataloških pravila.
S obzirom na bliskost kataloške prakse za intervjue u časopisima kataloškim pravilima iz AACR2R, kao preciznije bi se moglo uzeti objašnjenje koja glasi: "21.25A. Ako se izveštaj bitno ograničava na reči intervjuisane osobe, odrednica glavnog kataloškog listića jeste ime prve navedene intervjuisane osobe ili naslov, ako je navedeno više od tri osobe". Sporedni kataloški listić izrađuje se na ime novinara ako je ono navedeno. U 21.25B. piše: "Ako je izveštaj bitno proširio reči osobe koja je intervjuisana, odrednica glavnog listića je ime novinara. Odrednice sporednih kataloških listića su imena intervjuisanih osoba. Ako ih je preko tri, onda ime prve od tih osoba".
Odeljci "12.3.2 Priredbe i "12.3.3 Predelave", budući izdvojeni u dve samostalne celine, ne pružaju neposredan uvid u suprotnosti koje postoje onda kada su povezani.
U odeljku "12.3.1 Nadaljevanja" nedostaje sledeći tekst: "ako izlazi zajedno sa radom prvog autora u istoj svesci ili izlazi u posebnoj svesci koja je zajedničkim stvarnim naslovom i numeracijom povezana sa sveskom u kojoj je rad prvog autora ." Takođe i tekst pod "b)" treba precizirati s tekstom "Ali ako nastavak izlazi pod pod drugim stvarnim naslovom, a ni po numeraciji svezaka nije povezan sa sveskom koja sadrži rad prvog autora, za nastavak se izrađuje posebna glavna kataložna jedinica pod imenom autora nastavka"
Za "Nova izdelava in priredba v prozi", precizniji je tekst: "Novo izdanje ili preradba književnog dela, u kojoj je sačuvan književni oblik izvornoga dela, nadalje preradba književnog dela u prozu, prozna parafraza, reprodukcija sadržaja takva dela u proznom obliku, ili izvadak iz takva dela, uzima se kao rad pisca izvornog dela. ...".
Objašnjenje za "Preradbu dela za zvočne posnetke" ne postoji ni u jednom kataloškom pravilniku. Iz objašnjenja se naslućuje da je reč o delu prilagođenom za drugi medijskom oblik.
Umesto pojma anonimna publikacija koristi se pojam anonimno delo.
Odeljci "12.5 Enota vsebuje eno delo" i "12.6 Enota vsebuje več del" okupljaju brojne primere koji su u PPIAK-u ili u AACR2R opisani posebno.
U odeljku "12.5.3.2, koje nema svoj naslov, tekst: ". ali avtorja, ki je grafično poudarjen, ...", treba zameniti sledećim tekstom: ". ime osobe ili korporacije koje je u glavnom naslovu navedeno na prvom mestu".
Nedostaje u celini objašnjenje za službene publikacije.

"III. Značnice"

Stil prikaza kataloških pravila različit je u ovom poglavlju.
U isti popis uključene su referalne publikacije i kataloški priručnici. Bolje bi bilo da se referensne publikacije navedu u onim delovima poglavlja na koji se odnose.
Isticanje nacionalne bibliografije nije uobičajeno. Više bi odgovarala formulacija "referensna literatura na jeziku na kome je osoba stvarala".
U uvodu se za "osebne značnice" poziva na član AACR2R koji je u ZBDS usvojen kao izmenjen. Stoga se nameće pitanje, hoće li biti održivo dvostruko pravilo jednog, odnosno više bibliografskih identiteta, kada su u pitanju domaći i strani autori.
Nedovoljna su objašnjenja za "13.2.2.1 Kratice in izpisano ime".
Odeljak "13.2.2 Variantne oblike imena" nema objašnjenja.
U odeljku "13.3.2 Iztočnica je priimek" nedostaje objašnjenje. U PPIAK-u se ovi članovi vode pod grupom "novovjekovni autori" i već u samom nazivu postoji vremensko ograničenje. Potom, nedostaje objašnjenje o izboru redalice.
U odeljku "13.3.2 Iztočnica je priimek" napravljena je podela na muška i ženska imena koje nema ni u AACR ni u PPIAK-u.
U odeljku "13.3.2.2 Dvojni priimek" nedovoljno je jasno objašnjenje za devojačko prezime kao srednje ime.
U odeljku "13.3.2 Dvojni priimek" nisu spomenuti: višečlana prezimena između čijih sastavnih delova stoji veznik, potom pseudonim uz prezime i ime pretka uz prezime.
U odeljku "13.3.2.2 b) Predpona in priimek" nedostaje objašnjenje.
U odeljku "13.3.2.2 c) Patronimik" nedostaje objašnjenje.
Poželjno bi bilo uvrstiti objašnjenja za imena vladara novovekovnih evropskih dinastija, koji su poznati po prezimenu.
Termin "kazalka" iziskuje objašnjenje.
U odeljku "13.3.4.1 Starogrški avtorji" nedostaje tekst: "Redalica je onaj deo imena pod kojim je autor poznat u referensnoj literaturi". Referensnu literaturu treba navesti u opštim napomenama pred ovom grupom imena.
Poželjno bi bilo uvrstiti objašnjenja za imena neevropskog tipa.
Formalne odrednice dobro su osavremenjene, međutim, preuzimanje principa izvornog jezika iz dokumenata IFLA-e moglo bi da u primeni stvori teškoće i korisnicima i bibliotekarima.
U odeljku "14.4.3 Formalna značnica" nedostaje objašnjenje za godinu uz političko-teritorijalnu jedinicu, kada su u pitanju zakoni (postoji primer). Pošto u gornjem tekstu o tome ništa ne piše, a objašnjenje "delno velja" ne određuje koji delovi PPIAK-a, članovi 172-175 važe, mislim da zapravo nema objašnjenja o upotrebi godine. AIK u članu 220 objašnjava upotrebu godine za ustave.
U odeljku "15.1", koji nema svoj naslov, tekst: "Stvarna značnica je praviloma prva beseda v stvarnem naslovu in je grafično poudarjena (VELIKE ČRKE, podčrtana).", je netačan. U PPIK-u stoji: "Ulogu stvarne odrednice u načelu preuzima stvarni naslov. Stvarni naslov koji preuzima ulogu odrednice ne piše se u posebnom redu".
U delu "16. Enotni naslov" nisu spomenuti "enotni naslovi" za samostalne delove drugih dela.

"IV. Dodatki"

"A. Definicije"

Izraz definicija obavezuje na objašnjenja koja precizno odgovaraju terminu definicija. AACR2R i PPIAK koriste izraze "Slovar" ili "Slovar strokovnih besed", koji bi odgovarali i ovom priručniku.

Dodatak: napomene i primeri

Sastavila: Gordana Popović