Maribor, 12.09.2000

Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil

Primedbe

Uvodna zapažanja

U samom početku imam nekolika zapažanja donekle formalno-tehničkog karaktera, koja se, delimično, odražavaju i na sadržaj ove publikacije. "Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil" nastao je na osnovu ugovora o finansiranju ekspertnog zadatka zaključenog između Ministrstva za znanost in tehnologijo Republike Slovenije (nadalje MZT) i Narodne in univerzitetne knjižnice iz Ljubljane (nadalje NUK). Ugovorom utvrđena publikacija nosi naziv "Katalogizacijska pravila, ki veljajo v COBISS-u". U dopisu, koji je iz NUK-a upućen MZT-u, št. 11-MZT-12-2/00-ZD, stoji da je dogovoreni naslov publikacije promenjen u radni naslov "Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil". Taj novi naslov, opet, ne govori jasno o kojim je kataloškim pravilima reč. S druge strane, ugovorom dogovoreni naslov bitno se razlikuje od kasnijeg, radnog naslova, što samim tim drugačije definiše sadržaj publikacije.

Potom, u gore spomenutom dopisu nadalje stoji: "Gradivo je pripravljeno kot nelektoriran osnutek priročnika .". To nije u skladu s naslovom publikacije u kojem nigde ne piše da je tekst publikacije "osnutek". Pri tome, "osnutek" je atribut za nezavršenu verziju, dok u ugovoru (čl. 4) stoji da: "Izvajalec mora Ministrstvu predložiti končno poročilo in ekspertizo v obliki uporabniškega priročnika.".

Ugovorom između MZT-a i NUK-a, dogovoreno je da namena ovakvog priručnika prvenstveno bude u tome da se na jednom mestu sakupe i objedine kataloška pravila koja se primenjuju u uzajamnom katalogu COBIB. Svojim (radnim) naslovom, a i sadržajem, ovaj priručnik se u većoj meri ne drži toga principa.

U prilogu uz ugovor, predloživši model za strukturu i opseg popisa kataloških pravila, MZT je je naveo publikaciju "The Concise AACR2". Da je poštovan model strukture "The Concise AACR2", predloženi "Priročnik za uporabo katalogizacijskih pravil" imao bi drugačije raspoređenu građu, bio bi više sažet, pregledan, ujednačen i lakši za upotrebu.

U prilogu uz ugovor za projektni zadatak, u delu koji se odnosi na "Pravila za izbor in oblikovanje značnic", naznačeno je da se traži precizno navođenje referenci, odakle bi se jasno videlo da je reč o: prevodu, prevodu i priređivanju, odnosno izvornim kataloškim pravilima. U predloženom tekstu priručnika taj princip nije uvek poštovan.

U predgovoru ovog priručnika stoji da je prvenstveno namenjen za osnovnu pomoć pri katalogizaciji početnicima i bibliotekarima koji se katalogizacijom bave povremeno i u manjem obimu.U obliku u kakvom je predstavljen ne bi se do kraja mogao nazvati priručnikom, potovo ne priručnikom za početnike. Svojim većim delom on je pre zbirka različitih zasebnih tekstova, preuzetih (doslovno preuzetih, parafraziranih ili prevedenih) iz različitih izvora, potom razvrstanih po strukturi bez čvršće koncepcije, povremeno bez adekvatnih primera. U obliku u kakvom je sada, on početnika teško može uvesti u praksu katalogizacije.

Ako je MZT imao ideju da se uradi priručnik u kome bi se na jednom mestu objedinila uputstva iz različitih važećih pravilnika za katalogizaciju - uz svo uvažavanje napora koji su urednici priručnika uložili - rezultat je taj da je dobijena publikacija u kojoj su, ne uvek dosledno (ponekad i neprecizno), iz različitih pravilnika sakupljena pravila iz kojih korisnik priručnika ne može brzo i jednoznačno steći uvid u informaciju koja mu je potrebna.

Sadržaj priručnika i raspored građe

Tekst priručnika razvrstan je u četiri zasebne celine: Bibliografski opis, Glavni in dodatni vpisi, Značnice i Dodatki. Priručnik poseduje Predgovor, više tehničkog tipa, sastavljen od potcelina: 1. Historijat i 2. Izvedba in namen. S obzirom da u postojećem predgovoru sama publikacija skoro i da nije spomenuta, dobro bi došao jedan stručni uvod u kojem bi se objasnila namena priručnika i koji bi korisniku pomogao da se lakše snađe u korišćenju publikacije i razumevanju kataloških pravila. Postoje različiti uvodi (Uvodna opomba) koji se pojavljuju uz pojedina poglavlja. Taj princip, doduše, nije poštovan u svakom poglavlju.

Od sadržaja bilo kakve publikacije uvek se očekuje kratka i efikasna informacija. Tekst Sadržaja priručnika je nepregledan, katkad neprecizan (nedostaju pojedina poglavlja, netačno numerisanje). Postavlja se stoga pitanje da li je takav detaljan (neinformativan) sadržaj uopšte i potreban. To, svakako, ne isključuje postojanje drugačijeg sadržaja. Prilikom pregleda toga sadržaja nametnulo mi se jedno drugo pitanje, naime pitanje izostanka predmetnog registra, nalik na onaj kakav postoji u PPIAK-u (Pravilnik i priručnik za izradbu abecednih kataloga). Za sada, valjda, to i nije moguće izvesti, s obzirom da publikacija nema kontinuiranu paginaciju i da je još uvek u fazi nacrta. Izostanak kontinuirane paginacije doveo je i do toga da Sadržaj nema obeležene strane.

Celina Bibliografski opis prati strukturu ISBD-a (International Standard Bibliographical Description), a podeljena je na poglavlja i potpoglavlja često nejednakog kvaliteta, preciznosti i informativnosti. Osnovna primedba na ovu celinu odnosila bi se nepostojanje čvršćeg kriterijuma za utvrđivanje nivoa bibliografskog opisa. Većim delom tekst se svodi na preporuke za pojedine vrste građe. Izostala je čvrsta osnova za dosledan izbor svih obaveznih, odnosno neobaveznih elemenata bibliografskog opisa.

Celina se uvodi poglavljem Uvodne opombe, gde se, nepotrebno obimno, predstavljaju neki elementi opisa, zapravo prepričavaju delovi ISBD-a, koji se kasnije opet javljaju u daljem tekstu priručnika. Npr.: 0.1.2 Obvezne in priporočljive opombe, potom 7. Območje opomb. Nedostaju definicije opšteg tipa: šta je to bibliografski opis, koja su opšta kataloška pravila koja se odnose na sve vrste građe itd.

Sledeće poglavlje 1. Območje naslova in navedbe odgovornosti na prvi pogled stvara utisak mnoštva kataloških pravila. Pozivanje u jednom stavu na veći broj članova iz istog Pravilnika može pre da zbuni nego da predoči jasnu sliku o upotrebi pravog podatka. Prilikom preuzimanja podataka npr. iz PPIAK-a ili ISBD-a trebalo je voditi više računa o usklađivanju nivoa preuzete informacije, o redosledu kataloških koraka, o primenljivosti određenih pravila uopšte, odnosno o primenljivosti ili neprimenljivosti na pojedine tipove publikacija.

Poglavlje 2. Območje izdaje predstavljeno je prilično detaljno i većim delom korektno. Delimični nedostaci odnosili bi sve pre svega na nedostatak uputstva u slučajevima pojedinih tipove građe.

Poglavlje 3. Območje posebnih podatkov o gradivu (ali o vrsti publikacije) sažeto je i korektno predstavljeno.

Poglavlje 4. Območje založništva, distribucije itn. neujednačeno je u kvalitetu; kada je reč o pojedinim tipovima građe, neprecizno se navode pravila iz originalnih izvora. Kada se navodi da neki preuzeti članovi iz npr. PPIAK-a delimično važe, ne kaže se koji delovi važe, odnosno koji ne važe. Takođe ima nedovoljno jasnih primera.

Poglavlje 5. Območje fizičnega opisa započinje s dosta nejasnim objašnjenjem o vrsti podataka koji pripadaju ovom području bibliografskog opisa. U samom poglavlju javlja se netačna numeracija potpoglavlja, a za neka potpoglavlja nedostaju naslovi.

Poglavlje 6. Območje zbirke korektno je predstavljeno, uz izvesne nedostatke i nedovoljno jasne definicije, npr.: "Mednarodno standardno številko (ISSN), ki se nanaša na zbirko ali podzbirko, navedemo v skladu z veljavnim standardom.".

U poglavlju 7. Območje opomb neadekvatan je raspored podataka. Ovako kako je predstavljen, prema vrsti napomena, a u okviru toga prema tipovima dokumenata, ne deluje pregledno.

Poglavlje 8. Območje standardne (ali druge) številke in pogojev dostopnosti uz izvesne nepreciznosti, npr. upotreba interpunkcijskih znakova, potom pojedini neilustrativni primeri, korektno je predstavljeno.

Poglavlje 9. Monografske publikacije v več zveskih/kosih u suštini preslikava stavove Komisije za katalogizaciju ZBDS i umnogome odstupa od PPIAK-a. Meni lično, veći broj definicija i stavova u okviru ovoga poglavlja nije jasan, a takođe mi nije jasan ni razlog za onakvu podelu u okviru višestepenog unosa na zaključene i na nezaključene monografske publikacije.

Poglavlje 10. Članki in drugi sestavni deli donosi pravila za katalogizaciju članaka i drugih sastavnih delova, koja su u određenoj meri nedosledna - više se pažnje posvećuje matičnoj publikaciji nego samom sastavnom delu, a primeri za određene slučajeve nisu predstavljeni u potpunom obliku. Javlja se se i jedan primer (Območje izdaje 10.3.2) da je u prvom stavu najpre navedeno pravilo koje se odmah potom u navođenju kataloške prakse (ur. op.) isključuje, što niti je logično, niti ima formu kataloškog pravila.

Celina II. Glavni in dodatni vpisi umnogome po svojoj strukturi odstupa od PPIAK-a i AACR2. Oba spomenuta pravilnika u samom početku definišu pojam odrednice, takođe navode i elemente na osnovu kojih se odrednice biraju. Definiše se potom razlika između glavne i sporedne (analitičke kataloške jedinice). Tek se potom prelazi na definiciju autorstva. NUK-ov priručnik odmah prelazi na nabrajanje vrsta autorstva, bez uvodne napomene koja bi u ovom slučaju bila dobrodošla. U definiciju autorstva uvode se nove formulacije, npr. "primarni autor", "sekundarni autor". Takvih formulacija nema, niti u PPIAK-u, niti u AACR2. Potom, pretežno, nedostaju ilustrativni primeri.

Celina III. Značnice započinje s Uvodnom opombom kojom je pojam "značnica" neprecizno definisan. Potom se u sledećem odeljku "Pravilniki in priročniki za oblikovanje značnic" navode spomenute vrste publikacija, ali se pri tom ne dovode u vezu s kataloškom praksom u Sloveniji, odnosno nije navedeno koji njihovi delovi važe, a koji ne. Takva informacija za katalogizatore nije korisna. Prilikom navođenja pravilnika i priručnika i drugih posebnih publikacija za oblikovanje odrednica očito je korišćen selektivni pristup, ali pri tom nisu navedeni kriterijumi za selekciju. Uopšteno gledano, generalna primedba na ovu celinu prvenstveno bi se odnosila na činjenicu da su Značnice i Glavni in dodatni vpisi obrađeni kao dva, međusobno razdvojena dela.

Celina IV. Dodatki podeljena je na posebne odeljke:

• A. Definicije gde su data kratka objašnjenja pojedinih termina. Ne shvatam zbog čega je ovaj odeljak nazvan Definicije. Pojam definicija označava nešto sasvim različito od objašnjenja pojedinih stručnih termina. Potom, nije naznačeno da li se svi ovi termini nalaze u tekstu priručnika ili su se urednici, prilikom svog izbora, rukovodili nekim drugačijem kriterijumom.
• B. Kratice koje se koriste prilikom bibliografskog opisa svrstane abecedno, s pozivanjem na područje ISBD-a.
• C. Vrstni red kvalifikatorjev in priporočeni izrazi za pojasnjevalne kvalifikatorje predstavljen je u dodatku. Primerenije bi bilo da se oni adekvatno objasne i primerima ilustruju u samom tekstu priručnika u okviru poglavlja kome pripadaju.
• D. Razvrščanje v katalogu gde je zapravo reč o abecediranju, možda i nije tema jedne ovakve publikacije.

Ne smatram da je ovakav dodatak previše informativan. Kao što je u početku spomenuto, na kraju publikacije dobro bi došao "Predmetni registar". Termine iz poglavlja A. Definicije, propisno objašnjene, trebalo bi vratiti u tekst same publikacije, na mesta koja im tematski pripadaju. Predmetnim registrom korisnik priručnika bio bi upućen na željeno mesto. Poglavlja D. Razvrščanje v katalogu možda bi mogla da bude tema neke druge publikacije.

Tipske greške

• Greške stilsko-jezičkog tipa, koje se odražavaju na sadržaj, a kreću se od jezičke nedoslednosti i nedovoljne tačnosti u korišćenju stručne terminologije, npr.: "Primarni avtorji" (12.1.), "Individualni primarni avtor" (12.1.1), sve do nedorečenih i nedovoljno tačnih definicija, npr.: "Stvarni naslov je splošni izraz." (1.1.1.1) ili "Individualni primarni avtorji so praviloma nosilci naslednjih vrst odgovornosti: ."

• Greške prilikom preuzimanja pravila iz drugih izvora:

• netačno pozivanje na član pravilnika iz koga je podatak preuzet,
• podaci se preuzimaju doslovno, prepričavaju se ili se parafraziraju u celini ili delimično. Na taj način preuzeti podaci gube svoj osnovni smisao i razumljivost,
• kada se napiše npr. da neki član PPIAK-a delimično važi, ne navodi se koji je to deo.

• Sadržinske greške najpre se ogledaju u nedovoljno jasno ocrtanoj razlici između propisa određenim standardima i katalogizacijskih pravila. Pravila su većim delom napisana tako da, niti jezički niti definicijski, nisu određena kao pravila.

• Tehničke greške:

• publikacija poseduje nepregledan i delom netačan sadržaj. Tekstualni deo sadržaja ne upućuje na broj stranice, pa mu informativnost nije visoka,
• publikacija ne poseduje kontinuiranu paginaciju,
• publikacija ne poseduje predmetni registar termina koji se u njoj javljaju (što nije samo tehnički nedostatak),
• publikacija je bespotrebno podeljena na mnoga potpoglavlja, od kojih neka ni ne bi mogla da postoje samostalno (što nije samo tehnički nedostatak).

Reč na kraju

Osnovni zadatak ove publikacije, određen ugovorom između MZT-a i NUK-a, jeste u tome da na jednom mestu sakupe i objedinjene kataloška pravila koja važe u uzajamnom katalogu COBIB, odnosno u Sloveniji. Takvi kataloški priručnici u Sloveniji do sada nisu postojali, te se stoga uvek s nestrpljenjem očekuje svaki poduhvat koji za cilj ima izradu jedne takve publikacije. Tako je i ovoga puta. Međutim, obliku u kome je predstavljena, ova publikacija većim svojim delom nije ispunila taj zadatak. Da bi se do toga došlo potrebno je najpre prihvatiti se posla na otklanjanju uočenih manjih i većih nedostataka i konkretnih grešaka. Potrebno je potom više se posvetiti primerima iz kataloške prakse u Sloveniji.

Pripremio: Saša Marinković